недеља, 26. фебруар 2017.

DIGNI RUKU, DIGNI OBADVE (4)



Eroteka (201-4)
Prethodna epizoda je OVDE.
...i tako...počinje Izborna skupština po dnevnom redu. Vrlo interesantna je činjenica da Aco nije dao ostavku, osnosno nije to pomenuto ni pri sazivanju skupštine ni na samoj skupštini. Svi smo po principu „rekla-kazala“ saznali da biramo novog predsednika.
Aco vrlo kratko podnosi izvještaj  o radu. Kaže da smo u protekloj godini imali jedan skup početkom godine (Zagonetna subota) i da su uspešno organizovani Susreti u Čačku. Osim toga pomenuo je dobru saradnju sa listovima koji se rade preko ESS. Nabrajanje šta je trebalo da se uradi, a nije urađeno poduže je potrajalo. (Mislim: Mene isključuju iz Saveza jer sam kazao da se ič ne radi, a gospodin predsednik upravo to reče u izveštaju, i niko ga ne izbacije ni iz čega. Mislim, ali se ne oglašavam. Ne moram baš svakom loncu biti poklopac). Potom Šarić daje osvrt na finansijski izvještaj. Preko računa je prošlo 700-750.000 dinara, a trenutno stanje kase je 14.000. Mile iskoristi momenat da kritikuje neuredne platiše članarine, jer da je bilo uplata članarine, bilo bi i ručka. Ovako smo dobili svi po jedno piće. (Javno vam, dragi čitaoci, priznajem da sam na račun ESS popio 1, slovima -jednu vodu, i na taj način oštetio budžet ESS, a u budžet još ništa nisam ubacio). Niko ne pita kako su trošene te pare. Ne pitam ni ja, niti me mnogo interesuje.
Otvara se diskusija. Predsjedavaući pita ko ima šta da kaže. Imam osjećaj da u mene gleda najmanje polovina prisutnih, ali ostadoh tvrda srca. Po ovoj problematici ne rekoh ni „a“. Izveštaji se usvajaju.
Nakon ovoga, opet spektakl. Rasprava o žalbama. Aco upoznaje prisutne o hronologiji događaja i da treba odlučiti o žalbama i to dvije vrste žalbi. Prva je žalba EKK o isključenju Živanića iz ESS... (Tu sam bio nepristojan, ali zbog ekspeditivnosti sam morao, prekinem Acu i kažem da to više nije aktuelno jer Živanić ne želi da bude član ESS) i 5 žalbi na odluku o „dvojnim pobjedinicima“ i da skupština treba da potvrdi da li je odluka predsedništva ESS kojim se za ukupne pobednike u Vranju proglašavaju Bovan i Perić, a u Boru Knežević i Radisavljević . Javljam se (naravno) i kažem da ne treba da odlučujemo da li je odluka dobra ili loša, već da se izjašnjavamo o žalbama, odnosno da li se usvajaju žalbe ili ne (To je kasnije ignorisano). Rekoh, mi smo uložili prigovor i iz formalnih i iz suštinskih razloga, a posebno naglasih: „Nevažno je što su žalbe uložili neki nibitni Krsta Ivanov, nevažni Dinko Knežević, i još nevažniji Slavko, ali zapitate se, drage kolege, kako to da je žalbu uložio i potpredsednik ESS Nikola Pešić“. Nakon mene, Zoran Radisavljević je malo čitao, a malo prepričavao zašto i kako se na njega vrši hajka. Naravno glavi krivac sam lično i presonalno ja (Nije me vrijeđao). Usput pominje da su žalbe uložili Krsta i Nikola iz čite pakosti i animoziteta prema njemu. Onda opet udara po Slavku koji provocira jer je ponovo objavio na svom blogu Dinkov prigovor, itd, itd. U diskusiju se uključuje Krsta koji se direktno obraća Zoranu, govoreći da se nije žalio na vrijeme već nakon godinu dana, da na taj način ponižava organizatore Susreta. (Dok Krsta priča, Zoran se zacenio od smijeha, pa Krsta smireno reče: „Samo se ti smeji“). Pojedinci se pitaju otkud Perića u svoj ovoj priči, da li je dao ovlašćenje Zoranu, ...Zoran opet po meni kako ga stalno napadam. Iskoristih momenat dok je pravio dramsku pauzu, da kažem (cinično): Ja se i ne žalim na tebe već na Perića (koji sjedi blizu mene). Žalim se na Perića, koji se nije ni žalio, evo sada ćemo se poklati oko pehara. Diskusija traje još neko vrijeme, komešanje u sali, ali nema nereda. Ne upadamo jedan drugom u riječ, što je veliki napredak jer se do sada redovno dešavalo da niko nije mogao povezati dvije rečenice, a da Zoran ne uskoči.
Glasanje! Ne, ne glasa se da li se usvajaju žalbe već (obratite pažnju) „Ko je za to da je odluka predsedništva ispravno doneta“? Većina diže ruku. Ko misli da nije ispravna odluka predsedništva. Manjina. Dosta prisutnih (najmanje 10) nije glaslo. Sasvim sam siguran da dobar dio kolega ni ne zna za šta je glasao, ali gotovo. Izglasano! Ništa ne komentarišem, čak ni ono što sam zapazio ovlaš gledajući po sali – Za odluku su glasali i oni koji su do sada svaki put bili protiv odluke i oni koji su tokom diskusije glasno bili da treba da se usvoje žalbe. Ljudi pojma nemaju za šta glasaju, i dosta im je ovoga, dosadili smo i bogu i ljudima. Stoga, Slavko šuti, primoravam sebe! Javno kažem da je za mene ova priča završena. Od sada svi možete da računate da su u Vranju najbolji bili Perić i Bovan (ili obrnuto), a u Boru Radisavljević i Knežević (nikako obrnuto!). Završena priča, ali zapamtite šta vam kaže vidoviti Slavko: Ovo će nam se kad-tad svima vratiti kao bumerang, baš kao što se vraćaju sve loše odluke iz prošlog rada Saveza.
Prije pauze održana je kratka promocija knjige Goradane Šarić „Anagramisani helenizmi“. O knjizi govori recenzent Radomir Mićunović. Opšta je ocjena da je ovo jedna vrlo vrijedna knjiga i sve pohvale idu Goci. Vrlo sam ponosan i na činjenicu da je EKK sa 5000 dinara pomogao štampanje knjige (Ne znam da li je neko pomenuo pomoć EKK jer sam pri kraju promocije morao da napustim salu jer sam imao telefonski poziv – Za kviz „Naslovna strana“).
Uslijedila je pauza od 15 minuta.
Pauza i u pisanju. Nastavak slijedi.

1 коментар:

Belirac је рекао...

Slavko, drugi put ponesi vodu od kuće, bolja bi ti bila i ona kikindska, nego ta koju si popio.